Историјат

Užička tvrđava 

To је средњовековна тврђава подигнута највероватније у другој половини XIV века од Велможа Војислав Војиновић и Алтоман Војиновић као главно седиште државе Војислава и Алтомана Војиновић Властителинске династије Војиновић да би штитила Ужице и каравански пут који је долином Ђетиње повезивао Моравску долину са Босном, Херцеговином и обалом Јадранског мора, првенствено Дубровачком републиком. 

 Смештена је на високој оштрој стени која се стрмо спушта у ђетињу и која је са три стране окружује.

После краће опсаде, уз помоћ топова и опсадних справа, Никола се предао и ту је по наредби Стефана Мусића (уз Лазареву прећутну сагласност) ослепљен, а његове земље су међу собомразделили победниci.

Тврђава је коначно напуштена крајем 1862. године са још 6 других када ју је према споразуму са кнезом Михаилом (1839—1842, 1860—1868) напустила османлијска војна посада, после чега је, сходно одредбама тог уговора, крајем зиме 1863. године дигнута у ваздух и онеспособљена за даљу војну употребу.

Данас су од утврде остали остаци бедема, кула и зграда у висини од око један метар (попут Сокола) на колико су сведени разарањем 1863. године, али се и поред тога може наслутити некадашњи изглед утврде.